Šta je plastika?
Istorija plastike
Plastika je polimer. Polimeri su dugi lanci molekula sastavljeni od manjih ponavljajućih delova. Ovi delovi su obično kombinacija ugljenika i vodonika.
Drugi elementi poput kiseonika, hlora, fluora, fosfora i sumpora takođe se mogu dodavati u molekulske lance polimera kako bi se uticalo na njihova svojstva.
Plastiku možemo modelovati i gnječiti u različite oblike, izvlačiti u duge niti koje se koriste u tekstilu.
Plastika je čvrsta, sigurna (jer je gotovo neslomljiva), lagana (potrebno je utrošiti manje energije kod transoprta), higijenska pa se može reciklirati i ponovno iskoristiti.
Postoji mnogo vrsta plastike. Najčešće vrste imaju identifikacijski broj prema kojem plastične materijale možemo sortirati u različite grupe.
Plastika je polimer. Polimeri su dugi lanci molekula sastavljeni od manjih ponavljajućih delova. Ovi delovi su obično kombinacija ugljenika i vodonika.
Drugi elementi poput kiseonika, hlora, fluora, fosfora i sumpora takođe se mogu dodavati u molekulske lance polimera kako bi se uticalo na njihova svojstva.
Plastiku možemo modelovati i gnječiti u različite oblike, izvlačiti u duge niti koje se koriste u tekstilu.
Plastika je čvrsta, sigurna (jer je gotovo neslomljiva), lagana (potrebno je utrošiti manje energije kod transoprta), higijenska pa se može reciklirati i ponovno iskoristiti.
Postoji mnogo vrsta plastike. Najčešće vrste imaju identifikacijski broj prema kojem plastične materijale možemo sortirati u različite grupe.
Rane plastike su bile biorazgradivi materijali kao što su protein jajeta i krv, koji predstavljaju organske polimere.
Razvoj plastike je ubrzan otkrićem procesa vulkanizacije, koji je otkrio Čarls Guđirov.
Tim procesom se formiraju termootporni materijali od prirodne gume.
Pareksin se smatra prvom veštačkom plastikom. Taj plastični materijal je patentirao Aleksandar Parkes 1856.godine.
Nakon Prvog svetskog rata, razvoj tehnologije je dovelo do pronalaženja novih formi plastike. Dok je njihova masovna proizvodnja počela za vreme Drugog svetskog rata.
Giulio Natta je 1954. godine otkrio polipropilen, a proizvodnja PP plastike je počela 1957. godine. Polipropilen ima dobre mehaničke osobine te zbog toga ima široku primenu. Od njega se proizvode cevi, laboratorijsko posuđe, kontejneri, armature, kućišta, itd.
Može se proizvoditi u obliku vlakna, koje služi za izradu veštačkih tkanina.
Raspad plastike
Plastika je čvrsta, fleksibilna, lagana i otporna na koroziju. Ova svojstva plastici omogućavaju dugotrajnost i otpornost pod različitim uslovima.
Isto tako, ova svojstva znače da plastika nije biorazgradiva - odnosno, ona se pod uticajem Sunca i vode ne raspada lako.
